ПРЕАМБУЛА

IX конгрес Међународне организације врховних ревизионих институција (INTOSAI), одржан у Лими:

- с обзиром да уредно и ефикасно кориштење јавних средстава представља есенцијални предуслов за исправно управљање јавним финансијама и ефикасност одлука надлежних власти;

- с обзиром да је за постизање овога циља неопходно да свака земља посједује врховну ревизиону институцију чија је независност загарантована законом;

- с обзиром да су такве институције постале још потребније због чињенице да је држава своје активности проширила на социјалне и економске секторе, те на тај начин функционише и изван граница традиционалног финансијског оквира;

- с обзиром да су циљеви ревизије специфични, наиме: одговарајуће и ефикасно кориштење јавних фондова; изградња здравог управљања финансијама; уредно извршавање активности управе у социјалном и економском сектору; преношење информације јавном сектору и јавности уопште објављивањем објективних извјештаја неопходних за стабилност и развијање држава у њиховом придржавању циљева Уједињених нација;

- с обзиром да су претходни конгреси INTOSAI-а и његове пленарне скупштине усвојиле резолуције чије су дистрибуисање одобриле све земље чланице;

ОДЛУЧУЈЕ: ОБЈАВИТИ И ДИСТРИБУИСАТИ ДОКУМЕНТ ПОД НАЗИВОМ "ЛИМСКА ДЕКЛАРАЦИЈА О СМЈЕРНИЦАМА О ПРАВИЛИМА РЕВИЗИЈЕ".

I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

ПРВО ПОГЛАВЉЕ: СВРХА РЕВИЗИЈЕ

Концепт и успостављање ревизије неодвојиви су у управљању јавним финансијама јер управљање јавним средствима представља повјерену обавезу. Ревизија није сврха самој себи, него неопходан дио регулаторног система чији је циљ правовремено открити девијације од усвојених стандарда и кршења принципа законитости, ефикасности, ефективности и економичности управљања финансијама, како би се омогућило предузимање корективних мјера у појединачним случајевима, а одговорне натјерало да прихвате одговорност, како би се надокандила штета, или како би се предузели кораци на спречавању или барем отежавању таквих прекршаја.

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ: ПРЕТХОДНА И ЗАВРШНА РЕВИЗИЈА

1. Претходна ревизија представља преглед административних или финансијских активности прије представљања стања истих; завршна ревизија је ревизија након таквог представљања.

2. Ефикасна претходна ревизија је неопходна за разумно управљање јавним средствима повјереним јавним тијелима. Њу може проводити врховна ревизиона институција или нека друга институција.

3. Претходна ревизија коју проводи врховна ревизиона институција има ту предност да може спријечити штету прије него она настане, али јој је недостатак што пред ревизију ставља претјерану количину ревизионог посла и чини нејасним одговорности прописане законима. Завршна ревизија коју врши врховна ревизиона институција подвлачи одговорност задужених; она може довести до надокнаде настале штете и може спријечити понављање прекршаја.

4. Законски положај и услови и захтјеви сваке земље одређују да ли претходну ревизију врши врховна ревизиона институција. Завршна ревизија је неопходни задатак сваке врховне ревизионе институције, без обзира на то да ли она врши претходне ревизије или не.

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ: ИНТЕРНА И ЕКСТЕРНА РЕВИЗИЈА

1. Службе интерне ревизије се успостављају у оквиру јавних тијела, док екстерна ревизија није дио организационе структуре субјеката ревизије. Врховне ревизионе институције су екстерне службе ревизије.

2. Интерне службе ревизије су потчињене руководиоцу тијела у оквиру којега су установљене. Оне су, ипак, унутар надлежног конституционалног оквира, у највећој могућој мјери функционално и организационо независне.

3. Врховна ревизиона институција, као екстерна ревизија, има за задатак да испита ефективност интерне ревизије. Ако се интерна ревизија процијени ефективном, уложиће се напори како би се, без предрасуде у смислу права врховне ревизионе институције да врши цјелокупну ревизију, постигла одговарајућа подјела или додјела задатака и сарадња између врховне ревизионе институције и интерне ревизије.

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗИЈА ЗАКОНИТОСТИ, ПРАВИЛНОСТИ И УЧИНКА

1. Традиционални задатак врховне ревизионе институције је ревизија законитости и правилности управљања финансијама и рачуноводства.

2. Поред ове врсте ревизије, која задржава свој значај, постоји још једна важна врста – ревизија учинка – која је оријентисана ка испитивању учинка, економичности, ефикасности и ефективности јавне управе. Ревизија учинка покрива не само специфичне финансијске операције, него и укупни обим активности управе, укључујући и организационе и административне системе.

3. Циљеви ревизије коју врши врховна ревизиона институција – законитост, правилност, економичност, ефикасност и ефективност управљања финансијама – у основу су од једнаке важности. Ипак, на свакој је од врховних ревизионих институција да одреди приоритете зависно од сваког појединачног случаја.

II - НЕЗАВИСНОСТ

ПЕТО ПОГЛАВЉЕ: НЕЗАВИСНОСТ ВРХОВНИХ РЕВИОНИХ ИНСТИТУЦИЈА

1. Врховне ревизионе институције могу постићи своје циљеве објективно и ефикасно само ако су независне од субјекта ревизије и заштићене од спољног утицаја.

2. Иако државне институције не могу бити апсолутно независне јер су дио државе као цјелине, врховне ревизионе институције ће имати функционалну и организациону независност потребну за остваривање њихових задатака.

3. Успостављање врховних ревизионих институција и потребни степен њихове независности установиће се уставом; детаљи се дефинишу законом. Посебно ће се гарантовати одговарајућа правна заштита од стране врховног суда против било каквог уплитања у независност и мандат за вршење ревизије врховне ревизионе институције.

ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ: НЕЗАВИСНОСТ ОСОБЉА И ФУНКЦИОНЕРА ВРХОВНИХ РЕВИЗИОНИХ ИНСТИТУЦИЈА

1. Независност врховних ревизионих институција је неодвојиво повезана са независношћу њених чланова. Чланови се дефинишу као оне особе које имају право, у име врховне ревизионе институције, доносити одлуке и које су одговорне за ове одлуке трећим странама, тј. чланови колегијума који доноси одлуке или руководилац монократски организоване врховне ревизионе институције.

2. Независност чланова ће гарантовати устав. У устав ће нарочито бити укључене процедуре разрјешења са положаја, којима се неће моћи угрожавати независност чланова. Метод именовања и разрјешења чланова зависиће од уставног уређења сваке земље.

3. У својим професионалним каријерама, ревизорско особље врховних ревизионихх институција не смије бити под утицајем субјеката ревизије и од истих не смије зависити.

СЕДМО ПОГЛАВЉЕ: ФИНАНСИЈСКА НЕЗАВИСНОСТ ВРХОВНИХ РЕВИЗИОНИХ ИНСТИТУЦИЈА

1. Врховним ће ревизионим институцијама бити обезбјеђено довољно финансијских средстава да им омогући извршавање њихових задатака.

2. Ако је потребно, врховне ревизионе институције ће имати право да се директно обрате за потребна финансијска средства јавној институцији која одлучује о јавном буџету.

3. Врховне ревизионе институције ће имати право користити средства која су им додијељена под одвојеном ставком буџета онако како оне сматрају за сходно.

III - ОДНОСИ СА ПАРЛАМЕНТОМ, ВЛАДОМ И УПРАВОМ ОСМО ПОГЛАВЉЕ: ОДНОСИ СА ПАРЛАМЕНТОМ

Независност врховних ревизионихх институција која је обезбјеђена уставом и законом такође гарантује и веома висок степен иницијативе и аутономности, чак и када оне дјелују као представници парламента и ревизије врше на основу његових инструкција. Однос између врховне ревизионе институције и парламента прописаће се уставом према условима и захтјевима сваке земље.

ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ: ОДНОСИ СА ВЛАДОМ И УПРАВОМ

Врховне ревизионе институције врше ревизију активности владе, њених управних тијела и других потчињених институција. Ово не значи, ипак, да је влада потчињена врховној ревизионој институцији. Конкретно, влада је у потпуности и искључиво одговорна за своје дјеловање и пропусте и не може се ослободити одговорности позивањем на налазе ревизије – осим ако такви налази нису достављени као правно валидне и проводиве одлуке – нити на експертно мишљење врховне ревизионе институције.

IV - ОВЛАШЋЕЊА ВРХОВНИХ РЕВИЗИОНИХ ИНСТИТУЦИЈА

ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ: ОВЛАШЋЕЊА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

1. Врховне ревизионе институције ће имати приступ свим досјеима и документима у вези с управљањем финансијама и биће овлашћене тражити, усмено или писмено, све информације које захтјева ВРИ.

2. За сваку ревизију, врховна ревизиона институција ће одлучити да ли је сврсисходније да се иста врши у субјекту ревизије или у самој врховној ревизионој институцији.

3. Рокове за достављање информација или подношење докумената и других досјеа, укључујући финансијске извјештаје врховној ревизијској институцији, ће (за сваки случај појединачно) прописивати било закон или врховна ревизиона институција.

ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА НАЛАЗА ВРХОВНЕ РЕВИЗИОНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

1. Субјекти ревизије ће дати коментар на налазе врховне ревизионе институције у временском периоду које је генерално утврђено законом или које посебно утврди врховна ревизиона институција, и указати на мјере које су предузете као резултат налаза ревизије.

2. У размјери у којој налази врховне ревизионе институције нису законски валидни и обавезујући, врховна ревизиона институција ће имати овлашћења обратити се тијелу које је одговорно за предузимање неопходних мјера и захтијеваће да надлежне стране преузму одговорност.

ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: ЕКСПЕРТНА МИШЉЕЊА И ПРАВО НА КОНСУЛТАЦИЈЕ

1. Када је потребно, врховне ревизионе институције могу парламенту и управи обезбиједити услуге свог професионалног знања у облику експертних мишљења, укључујући коментаре на нацрте закона и друге финансијске прописе. Административне власти ће сносити искључиву одговорност за прихватање или одбацивање таквих експертних мишљења; штавише, овај додатни задатак не смије антиципирати будуће налазе ревизије врховне ревизионе институције и не смије се косити с ефективношћу њене ревизије.

2. Прописи за одговарајуће и што је могуће једнообразније рачуноводствене процедуре ће бити усвојене само након усаглашавања са врховном ревизионом институцијом.

V - МЕТОДЕ РЕВИЗИЈЕ, РЕВИЗОРСКО ОСОБЉЕ, МЕЂУНАРОДНА РАЗМЈЕНА ИСКУСТАВА

ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: МЕТОДЕ И ПРОЦЕДУРЕ РЕВИЗИЈЕ

1. Врховне ревизионе институције ће ревизију вршити у складу с програмом којег саме одреде. Ово не утиче на право појединих јавних институција да захтијевају специфичне ревизије.

2. С обзиром да ревизије ријетко када могу бити свеобухватне, врховне ревизионе институције ће по правилу наћи за потребно користити приступ који се заснива на узорковању. Узорци ће међутим, морати бити бирани на основу датог модела и у довољном броју како би омогућили процјену квалитета и регуларности управљања финансијама.

3. Методе ревизије ће увијек бити прилагођене напретку науке и техникама у вези с управљањем финансијама.

4. Сматра се одговарајућим да врховна ревизиона институција припреми приручнике за ревизију као помоћ својим ревизорима.

ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗОРСКО ОСОБЉЕ

1. Ревизорско особље врховних ревизионих институција имат ће квалификације и морални интегритет потребан за потпуно извршавање задатака који су им постављени.

2. При запошљавању особља за врховне ревизионе институције, бит ће на одговарајући начин узето у обзир натпросјечно знање и вјештине и адекватно професионално искуство.

3. Посебна пажња биће дата теоријском и професионалном развоју свих чланова ревизорског особља врховних ревизионих институција, кроз интерне, универзитетске и међународне програме. Такав развој ће бити подупиран свим могућим финансијским и организационом средствима. Професионални развој ће ићи изван традиционалне мреже знања о праву, економији и рачуноводству, и укључиваће друге технике пословног менаџмента, попут електронске обраде података.

4. Плате ће, ради обезбјеђивања изврсног квалитета ревизиорског особља, бити адекватне посебним захтјевима који се постављају при таквом запошљавању.

5. Ако међу ревизорским особљем нема доступних таквих специјализованих вјештина, врховна ревизиона институција може, ако је неопходно, ангажовати спољне стручњаке.

ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНА РАЗМЈЕНА ИСКУСТАВА

1. Међународна размјена идеја и искустава у оквиру INTOSAI-а је ефикасан начин помоћи врховним ревизионим институцијама у извршавању њихових задатака.

2. Ова је сврха до сада испуњавана путем конгреса, обука организованих заједнички са УН и другим институцијама, регионалних радних група и публиковањем професионалног журнала.

3. Пожељно је проширити и интензивирати ова настојања и активности. Развој једнообразне технологије ревизије јавних институција заснован на компаративним законима је од врхунске важности.

VI - ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: ИЗВЈЕШТАВАЊЕ ПАРЛАМЕНТУ И ЈАВНОСТИ

1. Врховна ревизиона институција ће бити овлашћена и од ње ће се уставом захтијевати годишње извјештавање о њеним налазима парламенту или другој надлежној јавној институцији; овај ће извјештај бити публикован. Ово ће обезбиједити широку дистрибуцију и расправу и унаприједити могућности за провођење налаза врховне ревизионе институције.

2. Врховна ревизиона институција ће такође бити овлашћена да извјештава о посебно важним налазима током године.

3. Генерално, годишњи извјештај ће покривати све активности врховне ревизионе институције; само онда када су у то укључени интереси вриједни заштите или заштићени законом, врховна ревизиона институција ће пажљиво 'одвагати' такве интересе насупрот добробитима која проистичу из публиковања.

СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: МЕТОДЕ ИЗВЈЕШТАВАЊА

1. Извјештај ће представљати чињенице и њихову процјену на објективан, јасан начин, и биће ограничено на оне есенцијалне. Формулација извјештаја ће бити прецизна и лако разумљива.

2. Врховна ревизиона институција ће обратити дужну пажњу гледиштима организација у којима се ревизија вршила о њеним налазима.