VII - ОВЛАШЋЕЊА ВРХОВНИХ РЕВИЗИОНИХ ИНСТИТУЦИЈА ЗА ОБАВЉАЊЕ РЕВИЗИЈЕ

ОСАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: УСТАВНИ ОСНОВИ ОВЛАШЋЕЊА; РЕВИЗИЈА УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМА – СРЕДСТВИМА

1. Основна овлашћења врховних ревизионих институција ће бити уврштена у устав; детаљи се дефинишу законом.

2. Стварне одредбе овлашћења врховних ревизионих институција за обављање ревизије ће зависити од стања и захтјева сваке земље.

3. Све јавне финансијске операције, без обзира на то рефлектују ли се оне и на који начин у државном буџету, биће предметом ревизије коју врше врховне ревизионе институције. Искључивање дијелова финансијског менаџмента неће резултирати искључивањем тих дијелова из ревизије коју врше врховне ревизионе институције.

4. Врховне ревизионе институције би требале промовисати, кроз своје ревизије, јасно дефинисање класификације буџета и рачуноводственог система који требају бити што јаснији и једноставнији.

ДЕВЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ И ДРУГИХ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНСТВУ

Као општи принцип, јавна управа и друге институције успостављене у иностранству такође ће бити предметом ревизије врховне ревизионе институције. Када се врши ревизија ових институција, дужна пажња ће бити дата ограничењима која поставља међународно право; тамо гдје је то оправдано, ова ће ограничења бити превазиђена развијањем међународног права.

ДВАДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗИЈА ПОРЕЗА

1. Врховне ревизионе институције ће имати овлашћења ревидирати прикупљање пореза што је то шире могуће, како би се испитали појединачни порески досјеи.

2. Ревизије пореза су прије свега ревизије законитости и правилности; ипак, када врши ревизију примјене пореских закона, врховна ревизиона институција ће такође испитивати систем и ефикасност прикупљања пореза, постизање циљева прихода, и ако је то одговарајуће, предлагаће могућа унапређења законодавном тијелу.

ДВАДЕСЕТ И ПРВО ПОГЛАВЉЕ: ЈАВНИ УГОВОРИ И ЈАВНИ РАДОВИ

1. Значајна финансијска средства које јавне институције троше на уговоре и јавне радове оправдавају посебно исцрпну ревизију средстава која се користе.

2. Јавно надметање је најприкладнија процедура за добијање најповољније понуде у смислу цијене и квалитета. У случају одсуства позива на јавни тендер, врховна ревизиона институција ће утврђивати разлоге за исто.

3. Када се врши ревизија јавних радова, врховна ревизиона институција ће промовисати развијање одговарајућих стандарда за регулисање управљања таквим радовима.

4. Ревизија јавних радова ће покривати не само исправност плаћања, него и ефикасност управљања изградњом и квалитет грађевинских радова.

ДВАДЕСЕТ И ДРУГО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗИЈА СРЕДСТАВА ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ОБРАДУ ПОДАТАКА

Значајна средства се троше на средства за електронску обраду података, што такође захтијева вршење одговарајуће ревизије. Такве ревизије ће се заснивати на системима и покривати такве аспекте попут планирања према захтјевима; економичног кориштења опреме за обраду података; ангажовање особља са одговарајућом стручношћу, углавном из управе организације у којој се ревизија врши; превенције злоупотреба; и корисности информација које се тим путем продукују.

ДВАДЕСЕТ И ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ: КОМЕРЦИЈАЛНА ПРЕДУЗЕЋА С ЈАВНИМ УДЈЕЛОМ - ДРЖАВНИМ КАПИТАЛОМ

1. Експанзија економских активности владе често резултира успостављањем предузећа у складу са приватним правом. Ова предузећа ће - ако влада има значајан удио у њима – нарочито тамо гдје имају већински удио – или гдје има доминирајући утицај, такође бити предметом ревизије од стране врховне ревизионе институције.

2. Прикладно је да се такве ревизије изводе као завршне ревизије; оне ће обрађивати питања економичности, ефикасности и ефективности.

3. Извјештаји парламенту и јавности о ревизији у таквим предузећима ће узети у обзир ограничења која захтијева заштита индустријских и трговинских тајни.

ДВАДЕСЕТ И ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗИЈА ИНСТИТУЦИЈА СА ДРЖАВНОМ ПОТПОРОМ – СУБВЕНЦИЈАМА

1. Врховне ревизионе институције ће имати овлашћења вршења ревизије кориштења помоћи/субвенција одобрених из јавних фондова.

2. Када је субвенција/помоћ посебно висока, сама по себи или у вези с приходима и капиталом субвенциониране организације, ревизија се може, ако се то захтијева, проширити тако да укључује цјелокупни финансијски менаџмент субвенциониране институције.

3. Злоупотреба помоћи/субвенција ће резултирати захтјевима за накнадом.

ДВАДЕСЕТ И ПЕТО ПОГЛАВЉЕ: РЕВИЗИЈА МЕЂУНАРОДНИХ И НАДДРЖАВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

1. Међународне и наддржавне организације чији се трошкови покривају доприносима из земаља чланица биће предметом спољне, независне ревизије као земље појединачно.

2. Иако ће такве ревизије узети у обзир ниво извора који су кориштени и задатке ових организација, оне ће слиједити принципе сличне онима којима се руководи ревизија коју спроводе врховне ревизионе институције у земљама чланицама.

3. Спољне институције за ревизију за провођење таквих ревизија ће углавном бити именоване из реда врховних ревизионих институција.

ISSAI 10 – Мексичка декларација о независности врховних ревизионих институција

Преамбула

XIX конгрес Међународне организације врховних ревизионих институција (INTOSAI) одржан у Мексику:

Узимајући у обзир чињеницу да организовано и ефикасно кориштење јавних средстава представља један од основних предуслова за прописно управљање јавним финансијама те ефикасност одлука надлежних власти;

Узимајући у обзир да Лимска декларација о смјерницама за правила ревизије (Лимска декларација) наводи да врховне ревизионе институције (ВРИ) своје задатке могу извршавати једино ако су независне од тијела које ревидирају и заштићене од спољних утицаја;

Узимајући у обзир да је за постизање овог циља за здраву демократију од виталног значаја да свака земља има ВРИ чија је независност загарантована законом;

Узимајући у обзир да је Лимском декларацијим препознато да државне институције не могу бити апсолутно независне, у њој се надаље наводи да би ВРИ требале имати функционалну и организациону независност потребну за провођење свог мандата;

Узимајући у обзир да кроз примјену принципа независности ВРИ независност могу постићи различитим средствима кориштењем различитих механизама за обезбјеђење независности;

С обзиром да одредбе које се односе на примјену служе како би се принципи илустровали, као такве се сматрају идеалом независне ВРИ. С обзиром да нити једна ВРИ тренутно не испуњава све односно сваку од ових одредби, у смјерницама у додатку презентују се и други добри примјери из праксе за постизање независности;

Одлучује

Усвојити, објавити и дистрибуисати документ под називом Мексичка декларација о независности врховних ревизионих институција.

Опште одредбе

Врховне ревизионе институције прихватају осам кључних принципа која произлазе из Лимске декларације и одлука усвојених на XVIII конгресу INTOSAI (у Сеулу, Кореја) као основне предуслове за добро функционисање ревизије јавног сектора.

1. принцип

Постојање одговарајућег и дјелујућег уставног/законског оквира те стварна – де факто примјена одредаба овог оквира.

Потребна је легислатива којом се детаљно дефинише независност ВРИ.

2. принцип

Независност руководилаца ВРИ и њених чланова (за институције колегијалног типа) укључујући и безбједност њихових позиција и имунитет који се односи на нормално вршење и испуњавање њихових дужности.

Одговарајућим се законима специфицирају услови за именовање, поновно именовање, запошљавање, разрјешавање дужности и пензионисање руководилаца ВРИ и чланова институција колегијалног типа који се:

- именују, поновно именују и разрјешују дужности кроз процес којим се осигурава њихова независност од извршне власти (видјети ISSAI-11 Смјернице и добре праксе у вези са независношћу ВРИ);

- обезбјеђују именовања на довољно дуге и фиксиране периоде чиме им се омогућује да свој мандат испуњавају без страха од одмазде;

- штите имунитетом од било какве врсте кривичног гоњења за било који чин, прошли или садашњи, који настаје као резултат нормалног извршавања њихових дужности како већ одређени случај налаже.

3. принцип

Довољно широк мандат те пуну слободу у вршењу функције ВРИ

ВРИ требају бити овлашћене да ревидирају:

- кориштење јавног новца, ресурса или средстава од стране примаоца или корисника, без обзира на њихову законску природу;

- прикупљање прихода који припадају влади или јавним тијелима;

- законитост и правилност владиних или рачуна јавних тијела;

- квалитет финансијског управљања и извјештавања; и

- економичност, ефикасност и ефективност пословања владе или јавних тијела.

Осим када то од њих конкретно захтијева закон, ВРИ не ревидирају политике владе или јавних тијела већ се ограничавају на ревизију њиховог провођења.

ВРИ поштују законе које је усвојила законодавна власт, а који се на њих односе, али не подлијежу усмјеравању или мијешању законодавне или извршне власти у:

- избору предмета ревизије;

- планирању, програмирању, провођењу, извјештавању и праћењу резултата својих ревизија;

- организовању и управљању својим радом; и

- примјени својих одлука у случају када примјена санкција представља дио њиховог мандата.

ВРИ не требају ни на који начин бити укључене у, нити се сматрати укљученим у управљање субјектима ревизије.

ВРИ требају обезбиједити да њихово особље не развије преблиске везе са субјектима ревизије како би задржали објективност те како би их се сматрало објективнима.

ВРИ у испуњавању својих дужности требају имати пуну слободу, сарађивати с владама и јавним тијелима која настоје унаприједити кориштење и управљање јавним средствима.

ВРИ требају примјењивати одговарајуће стандарде ревизије и стандарде рада те етички кодекс који се заснивају на службеним документима INTOSAI-а, Међународног савеза рачуновођа и других признатих тијела задужених за утврђивање стандарда.

ВРИ законодавној власти и другим државним тијелима – како то захтијева устав или закон – требају подносити годишњи извјештај о својим активностима, који треба бити доступан јавности.

4. принцип

Неограничен приступ информацијама

ВРИ требају имати адекватна овлашћења за остваривање правовременог, несметаног, директног и слободног приступа свим неопходним документима и информацијама потребним за прописно испуњавање њихових законских обавеза.

5. принцип

Права и обавеза у погледу извјештавања о раду.

ВРИ се не могу ограничавати у извјештавању о резултатима њиховог рада на ревизији. Требају бити законом обавезане да о резултатима њиховог ревизионог рада извјештавају барем једном годишње.

6. принцип

Слобода у одлучивању о садржају и времену ревизионих извјештаја те времену њиховог објављивања и дистрибуисања

ВРИ су слободне у одлучивању о садржају њихових ревизионих извјештаја.

ВРИ су слободне у давању налаза и препорука у њиховим извјештајима о ревизији, узимајући у обзир, ако је то примјерено, гледишта ревидиране институције.

Законски је одређен минимум захтјева за извјештавањем о ревизији од ВРИ те, гдје је то примјерено, дефинисана су и конкретна питања која би требала бити предметом званичног мишљења или потврде о ревизији.

ВРИ су слободне одлучивати о времену сачињавања својих извјештаја о ревизији, осим у случајевима када су конкретни захтјеви за извјештавањем прописани законом.

ВРИ могу удовољити посебним захтјевима за истрагама или ревизијама које упути законодавна власт као цјелина, неки од њених одбора/комисија или влада.

ВРИ су слободне објављивати и дистрибуисати своје извјештаје након што су они формално представљени или достављени надлежним властима – како је то прописано законом.

7. принцип

Постојање ефективних механизама за праћење испуњавања препорука које дају ВРИ

ВРИ своје извјештаје подносе законодавној власти, неком од њених одбора/комисија или пак управном одбору субјекта, како је већ случај, на разматрање и праћење реализације конкретних препорука за провођење корективних мјера.

ВРИ имају и сопствени интерни систем праћења којим се обезбјеђује да ревидирани субјекти на одговарајући начин и прописно одговоре на налазе и препоруке ВРИ као и оне које утврди законодавна власт, неки од њених одбора/комисија или управни одбор ревидираног субјекта, већ према случају.

ВРИ своје извјештаје о праћењу реализације достављају законодавној власти, неком од њених одбора/комисија или пак управном одбору субјекта, како је већ случај, на разматрање и предузимање мјера, чак и у случајевима када ВРИ имају споствена законска овлашћења за праћење реализације и санкционисање.

8. принцип

Финансијска и управљачка/управна аутономија и расположивост одговарајућих људских, материјалних и финансијских ресурса.

ВРИ требају имати на располагању неопходне и разумне људске, материјалне и финансијске ресурсе – извршна власт не треба имати контролу над или усмјеравати приступ овим ресурсима. ВРИ управљају сопственим буџетом и на одговарајући га начин распоређују.

Законодавна власт или неки од њених одбора/комисија одговорна је за обезбјеђивање одговарајућих ресурса потребних за испуњавање мандата ВРИ.

ВРИ имају право да се директно обрате законодавној власти ако су ресурси који су им обезбјеђени недовољни за испуњавање њиховог мандата.

INTOSAI СТАНДАРДИ РЕВИЗИЈЕ

ISSAI 100

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ РЕВИЗИЈЕ ЈАВНОГ СЕКТОРА

1. Општи оквир стандарда ревизије Међународне организације врховних ревизионих институција (изворна скраћеница: INTOSAI) произашао је из декларација из Лиме и Токија, изјава и извјештаја које је усвојио INTOSAI на разним конгресима те извјештаја Експертне групе Уједињених нација са сједница о рачуноводству јавног сектора и ревизији земаља у развоју.

2. INTOSAI стандарди ревизије састоје се од четири дијела

(видјети схему) и то:

(а) Основни принципи

(б) Општи стандарди

(в) Стандарди обављања ревизије

(г) Стандарди извјештавања.

INTOSAI је развио ове стандарде да би пружио оквир за успостављање поступака и пракси које треба примјењивати у вођењу ревизије укључујући ревизије компјутерски подржаних система. Они се требају посматрати са стајалишта појединих устава, закона и других услова у којима дјелује врховна ревизиона институција (ВРИ).

3. Основни принципи стандарда ревизије јесу основне претпоставке, досљедне премисе, логични принципи и захтјеви који помажу у развијању стандарда ревизије те служе ревизорима у обликовању њихових мишљења и извјештаја, а посебно у случајевима гдје се не примјењују посебни стандарди.

4. Стандарди ревизије требају бити у складу с принципима ревизије. Они такође пружају минималне смјернице ревизору, што помаже у одређивању обима ревизионих мјера и поступака које треба у ревизији примијенити. Стандарди ревизије представљају критеријуме или темељ на основу којих се процјењује квалитет ревизионих резултата.

5. Објашњења и образложења ових стандарда јесу у искључивој надлежности Управног савјета INTOSAI-а, док су измјене и допуне у надлежности Конгреса INTOSAI-а.

6. Основни принципи су сљедећи:

а) ВРИ треба разматрати сагласност с INTOSAI стандардима ревизије за сва питања која се сматрају значајним. Одређени стандарди можда неће бити примјењиви на неки дио посла који обављају ВРИ, укључујући оне ВРИ које су организоване као рачунски судови, нити на неревизиони рад који обавља ВРИ. ВРИ треба одредити примјењиве стандарде за такав рад како би се обезбиједио рад досљедно високог квалитета (видјети тачку 8).

б) ВРИ треба примјењивати властито непристрасно просуђивање у различитим ситуацијама које настају током обављања ревизије јавног сектора (видјети тачку 15).

в) С повећањем јавне свијести, потреба за јавном одговорношћу лица или субјеката које управљају јавним добрима постаје све евидентнија, тако да постоји потреба за процесом обезбјеђивања одговорности који треба поставити и провести ефикасно (видјети тачку 20).

г) Развој одговарајућих система информисања, контроле, процјене и извјештавања у оквиру јавне управе олакшат ће поступак обезбјеђивања одговорности. Управа је одговорна за исправност и довољност облика и садржаја финансијских извјештаја и других информација (видјети тачку 23).

д) Одговарајући органи требају обезбиједити доношење прихватљивих рачуноводствених стандарда за финансијско извјештавање и објављивање примјерено потребама јавне управе, а субјекти који се ревидирају требају развити специфичне и мјерљиве циљеве и норме успјешности (видјети тачку 25).

е) Досљедна примјена прихватљивих рачуноводствених стандарда треба резултирати фер презентовањем финансијског положаја и резултата пословања (видјети тачку 28).

з) Постојање одговарајућег система интерне контроле смањује ризик грешака и неправилности (видјети тачку 30).

и) Доношење законских прописа би требало допринијети бољој сарадњи код субјеката код којих се обавља ревизија у одржавању и омогућавању приступа свим релевантним подацима неопходним за потпуну оцјену активности које подлијежу ревизији (видјети тачку 32).

ј) Све ревизионе активности требају бити у оквиру ревизионог овлашћења ВРИ (видјети тачку 34).

к) ВРИ треба дјеловати на унапређењу техника за ревидирање валидности мјера успјешности (видјети тачку 34).

7. Тачке у наставку текста објашњавају значај основних принципа ревизије.

8. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

ВРИ треба дјеловати у складу са INTOSAI стандардима ревизије у свим питањима која се сматрају материјалним. Одређени стандарди можда неће бити примјењиви на неки дио посла којег обављају ВРИ, укључујући оне ВРИ које су организоване као рачунски судови, нити на неревизиони рад којег обављају ВРИ. ВРИ треба одредити примјењиве стандарде за такав рад како би се обезбиједио рад досљедно високог квалитета (видјети тачку 6а).

9. Опћенито узевши, предметно питање се може процијенити као материјално значајно ако се сматра да би знање о томе могло утицати на корисника финансијских извјештаја или извјештаја ревизије учинка.

10. Материјалност се често посматра у смислу вриједности, али инхерентна природа или карактеристике једне позиције или групе позиција такође могу дати предметном питању материјални значај - напримјер, ако закон или пропис захтијева да се таква информација треба објавити одвојено независно од износа који је у питању.

11. Поред материјалности која се одређује према вриједности и према природи предметне позиције, материјална значајност се може одредити и према контексту у којем се она појављује. Напримјер, разматрање дате позиције у односу на:

а) опште гледиште о финансијској информацији, б) укупност чији је она дио,

в) повезане појмове,

г) износ исте позиције у ранијим годинама.

12. ВРИ често обавља активности које се по строгој дефиницији не могу сврстати под ревизију, али које знатно доприносе бољем функционисању јавне управе. Примјери неревизионог рада могу бити: (а) скупљање података без провођења суштинских анализа, (б) правни послови, (в) прикупљање информација за потребе изабране скупштине у погледу испитивања нацрта буџета, (г) пружање подршке члановима изабране скупштине у погледу истраживања и проучавања досјеа ВРИ, (д) административне активности и (е) функције компјутерске обраде. Наведене неревизионе активности пружају корисне информације доносиоцима одлука и требају бити досљедно високог квалитета.

13. Због приступа и структуре неких ВРИ, не примјењују се сви стандарди ревизије на све аспекте њиховог рада. Напримјер, колегијална и истражна природа ревизионог прегледа коју обављају рачунски судови суштински је различита од финансијске ревизије и ревизије учинка што их обављају ВРИ организоване према хијерархијском систему на чијем је челу генерални ревизор или генерални контролор.

14. Да би се обезбиједио висококвалитетан рад морају се поштивати одговарајући стандарди. Циљеви поједине врсте рада или појединог задатка требају диктирати посебне стандарде који се примјењују. Свака ВРИ треба успоставити политику примјене INTOSAI стандарда или других специфичних стандарда којих се треба придржавати у обављању различитих врста послова које организација проводи, у циљу обезбјеђивања пружања висококвалитетних услуга.

15. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

ВРИ треба примјењивати своје властито просуђивање у различитим ситуацијама које настају током ревидирања јавног сектора (видјети тачку 6б).

16. Ревизиони доказ има значајну улогу код доношења одлуке ревизора у погледу избора питања и подручја ревизије те врсте, временског оквира и обима ревизионих тестова и поступака.

17. Услови ревизионог овлашћења које је додијељено ВРИ превазилазе било које рачуноводствене или ревизионе конвенције с којима су они у супротности те због тога имају кључни значај на стандарде ревизије које примјењује ВРИ. Према томе, INTOSAI стандарди ревизије - те сви остали екстерно усвојени стандарди ревизије - не могу бити прописана законска норма нити могу бити обавезни за примјену од стране ВРИ или чланова њеног особља.

18. ВРИ мора процијенити обим у којем се екстерни стандарди ревизије не косе са извршавањем овлашћења које има ВРИ. Међутим, ВРИ треба и да је свјесна чињенице да INTOSAI стандарди ревизије представљају заједнички консензус мишљења ревизора јавног сектора и да их покуша примијенити тамо гдје они нису у конфликту са овлашћењима које има. ВРИ треба да настоји да отклони неусаглашености ако је то неопходно да би се омогућило усвајање пожељних стандарда.

19. Циљеви ревизије ВРИ, за неке од елемената њиховог овлашћења, а посебно у погледу ревизије финансијских извјештаја, могу бити сродни циљевима ревизије у приватном сектору. У складу с тим, стандарди ревизије који регулишу ревизију финансијских извјештаја у приватном сектору, а које су усвојила службена регулаторна тијела, могу се примјењивати и у ревизији јавног сектора.

20. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

С повећањем јавне свијести, потреба за јавном одговорношћу особа или субјеката које управљају јавним добрима постаје све евидентнија, тако да постоји потреба за процесом обезбјеђивања одговорности који треба поставити и провести ефикасно (видјети тачку 6в).

21. Неке земље су уређене тако да се од одговорних субјеката захтијева да подносе извјештаје предсједнику, монарху или државном савјету, али се у већини случајева извјештаји подносе изабраном законодавном тијелу, директно или путем извршног органа државе. Неке ВРИ имају судску надлежност. У зависности од земље, овакве ВРИ имају судско овлашћење над рачунима, над рачуновођама или чак над носиоцима управних функција. Просуђивања и одлуке које те институције доносе по својој природи представљају надопуну управне функције ревизије која им је стављена у надлежност. Њихове судске активности требају бити дио логике општих циљева које слиједи екстерна ревизија те посебно оних циљева који се односе на подручје рачуноводства.

22. Од јавних се предузећа такођер захтијева да испуне обавезе јавне одговорности. Јавна предузећа могу се бавити и комерцијалним пословањем, нпр. субјекти који су основани законом, одлуком извршне власти или у којима држава има удио којим контролише те субјекте. Независно од начина на који су ови субјекти конституисани, њихове функције, степена самосталности или начина њиховог финансирања, такве су јединице коначно одговорне врховном законодавном тијелу.

23. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

Развој одговарајућих система информисања, контроле, процјене и извјештавања у оквиру јавне управе, олакшат ће поступак одговорности. Управа је одговорна за исправност и довољност облика и садржаја финансијских извјештаја и других информација (видјети тачку 6г).

24. Исправност и довољност финансијских извјештаја и исказа изражавају финансијски положај и резултате пословања субјекта. Субјекат је такође обавезан да креира практични систем који ће пружити релевантне и поуздане информације.

25. Основни принципи ревизије истичу сљедеће: Одговарајући органи власти требају обезбиједити доношење прихватљивих рачуноводствених стандарда за финансијско извјештавање и објављивање примјерено потребама државе, а субјекти код којих се обавља ревизија требају развити специфичне и мјерљиве циљеве и норме успјешности (видјети тачку 6д).

26. ВРИ треба дјеловати заједно с организацијама које доносе рачуноводствене стандарде како би се помогло у стварању одговарајућих рачуноводствених стандарда који се издају за јавни сектор унутар којег ВРИ дјелује.

27. ВРИ такођер треба дати препоруку субјектима код којих се обавља ревизија да поставе мјерљиве и јасно исказане циљеве те да утврде норме успјешности за те циљеве.

28. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

Досљедна примјена прихватљивих рачуноводствених стандарда треба резултирати фер презентовањем финансијског положаја и резултата пословања (видјети тачку 6е).

29. Претпоставка да досљедна примјена рачуноводствених стандарда представља предуслов фер презентовања значи да субјект код којег се обавља ревизија мора примјењивати одговарајуће рачуноводствене стандарде као и да се од субјекта захтијева да такве рачуноводствене стандарде примјењује на досљедан начин. Ревизор не треба да сматра да је досљедно поштивање рачуноводствених стандарда коначан доказ исправности приказивања финансијских извјештаја. Фер презентовање је израз мишљења ревизора које се не односи само на досљедну примјену рачуноводствених стандарда. Таква претпоставка истиче да стандарди ревизије нису ништа више него минимум захтјева за обавезу ревизије. Да ли ће ревизор изићи из оквира тог минимума зависи од његовог просуђивања.

30. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

Постојање одговарајућег система интерне контроле смањује ризик од грешака и неправилности (видјети тачку 6з).

31. Одговорност је субјекта код којег се обавља ревизија да развија системе интерне контроле ради заштите својих средстава. То није одговорност ревизора. Такође је обавеза субјекта код којег се обавља ревизија да обезбиједи постојање и функционисање система контрола како би се обезбиједили поштивање примјенљивих закона и прописа и поштеност и исправност у процесу доношења одлука. Међутим, то не ослобађа ревизора од подношења приједлога и препорука субјекту гдје се обавља ревизија, ако утврди да систем контроле не постоји или је неодговарајући.

32. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

Закони и други прописи треба да олакшају сарадњу субјеката ревизије у чувању и омогућавању приступа релевантним подацима неопходним за цјелокупну оцјену активности које су предмет ревизије.

33. ВРИ мора имати приступ изворима информација и подацима као и приступ званичницима и запосленима субјекта гдје се обавља ревизија да би исправно извршила своју ревизорску одговорност. Законски је потребно утврдити услове приступа ревизора таквим информацијама и особљу, што ће умањити могућност настанка проблема у овом подручју.

34. Основни принципи ревизије истичу сљедеће:

Све ревизионе активности требају бити у оквиру ревизионог овлашћења ВРИ (видјети тачку 6ј).

35. ВРИ обично оснива врховно законодавно тијело или се оснива уставом. У неким случајевима, елементи улоге ВРИ могу произилазити из устаљене праксе, а не из специфичних законских одредаба. Уобичајено је да се законом или прописом којим се оснива ВРИ поставља и њен облик (као што је суд, одбор, комисија, канцеларијаоснована законом или министарство), рокови и услови надлежности, службовање, овлашћења, обавезе, функције и опште одговорности те друга питања која се односе на обављање функције и извршавање дужности.

36. Независно од уређења постављених законом или прописом, кључна функција ВРИ је заговарати и промовисати јавну одговорност. У неким земљама, ВРИ је суд састављен од судија који имају овлашћење над рачуновођама у јавном сектору, који им морају полагати рачуне. Ова судска надлежност захтијева од ВРИ да обезбиједи да је свако онај ко је овлашћен располагати јавним средствима одговоран према ВРИ и да је у том смислу предмет њене надлежности.

37. Постоји важна комплементарност између овакве судске надлежности и других карактеристика ревизије. Ове се карактеристике требају посматрати као дио логике општих циљева екстерне ревизије, а посебно оних циљева које се односе на управљање рачуноводством.

38. Цјелокупни дјелокруг ревизије јавног сектора укључује ревизију правилности (финансијску ревизију) и ревизију учинка.

39. Ревизија правилности обухвата:

а) потврђивање финансијске одговорности одговорних субјеката, укључујући испитивање и евалуацију финансијских евиденција и изражавање мишљења о финанцијским извјештајима;

б) потврђивање финансијске одговорности јавне управе у цјелини;

в) ревизију финансијских система и трансакција, укључујући процјену усклађености с примијењеним законима и прописима;

г) ревизију функција интерне контроле и интерне ревизије;

д) ревизију исправности и истинитости управних одлука које су донесене унутар субјекта који је предмет ревизије; и

е) извјештавање о свим другим питањима која се појављују или се односе на ревизију, а а ВРИ сматра да их треба објавити.

40. Ревизија учинка односи се на ревизију економичности, ефикасности и ефективности, и обухвата:

а) ревизију економичности управних активности у складу са здравим управним принципима и праксом те политиком управе;

б) ревизију ефикасности кориштења људских, финансијских и других ресурса, укључујући испитивање информационих система, мјера учинка и контролних поступака, као и процедура за отклањање уочених недостатака које проводи субјект који је предмет ревизије; и

в) ревизију ефективности учинка у односу на постигнуте циљеве субјекта код којег се обавља ревизија те ревизију стварног утицаја активности у односу на очекивани.

41. Ревизија правилности и ревизија учинка се, у пракси, могу преклапати те ће класификација ревизије у таквим случајевима зависити од примарне сврхе те ревизије.

42. У многим земљама законско овлашћење ревизије учинка не обухвата преглед основа на којима почивају политике програма којих проводи јавна управа. У сваком случају, законским мандатом се требају јасно разграничити овлашћења и одговорности ВРИ у односу на ревизију учинка у свим подручјима активности које проводи јавна управа, чиме ће се, између осталог, ВРИ олакшати примјена одговарајућих стандарда ревизије.

43. Устав или законодавство неких земаља не повјерава увијек мандат ВРИ да ревидира 'ефективност' или 'ефикасност' финансијског управљања извршног органа. У оваквим случајевима, процјену примјерености или корисности донесених управних одлука и ефективности управе врше министри који су задужени за организацију услуга управних органа, а они за своје управљање одговарају законодавном тијелу. Појам којим би се адекватно описала ревизија ВРИ која превазилази традиционални оквир правилности и законитости је "ревизија доброг управљања''. Таква ревизија има за циљ проводити анализу јавних расхода у свјетлу општих принципа здравог управљања. Ове двије врсте ревизије - ревизија правилности и ревизија управљања - у пракси се могу извршити као једна операција, тим прије што се оне међусобно надопуњују: ревизија правилности може да буде припрема за ревизију управљања, а ревизијом управљања се могу отклонити ситуације које доводе до неправилности.

44. ВРИ врши ефективније промовисање јавне одговорности уколико јој мандат који је јој је повјерен омогућава провођење или управљање ревизијама правилности и учинка свих јавних предузећа.

45. Општи принципи ревизије истичу сљедеће:

ВРИ треба да дјелује на унапређивању техника за ревидирање валидности мјера учинка.

46. Проширење ревизионе улоге захтијеват ће од ревизора да унапређују и развијају нове технике и методологије за процјењивање да ли субјект код којег се обавља ревизија користи разумне и валидне мјере учинка. Ревизори треба да се користе техникама и методологијама других дисциплина.

47. Дјелокруг ревизионог овлашћења одређује и дјелокруг стандарда које ВРИ примјењује.