ISSAI 200

1. ОПШТИ СТАНДАРДИ РЕВИЗИЈЕ ЈАВНОГ СЕКТОРА

1.1 Ово поглавље обрађује опште стандарде ревизије јавног сектора. Општи стандарди ревизије утврђују квалификације ревизора и/или институције за ревизију за обављање задатака који се односе на стандарде подручја рада и стандарде извјештавања на стручан и дјелотворан начин.

1.2 Општи стандарди ревизије налажу да ВРИ треба да усвоји политике и процедуре за:

а. запошљавање особља са одговарајућим квалификацијама (видјети тачку 1.3),

б. развијање и оспособљавање запослених у ВРИ како би им се омогућило да успјешно обављају своје послове и дефинишу основе за унапређивање ревизора и другог особља (видјети тачку 1.5),

в. за израду приручника и других писаних смјерница и инструкција у вези са процесом обављања ревизије (видјети тачку 1.13),

г. развијање вјештина и искустава расположивих унутар ВРИ и препознавање вјештина које недостају; обезбјеђивање оптималне расподјеле вјештина на ревизионе задатке и ангажовање довољног броја особља за обављање ревизије; правилно планирање и надзор у циљу постизања циљева ВРИ на одговарајућем нивоу дужне пажње и бриге (видјети тачку 1.15),

д. преглед успјешности и ефективности интерних стандарда и поступака ВРИ (видјети тачку 1.25).

1.3 Општи стандарди за ВРИ садрже сљедеће:

ВРИ треба да усвоји политике и процедуре за запошљавање особља одговарајућих квалификација (видјети тачку 1.2а).

Сљедећа тачка појашњава запошљавање као један од стандарда ревизије.

1.4 Особље ВРИ треба да има одговарајуће академске квалификације и одговарајуће радно искуство и обуку. ВРИтреба да установи и редовно ревидира минимум захтјева за именовање ревизора у погледу образовања.

1.5 Општи стандарди за ВРИ садрже сљедеће:

ВРИ треба да усвоји политике и процедуре за развој и обуку запослених како би их оспособила да своје послове обављају успјешно, као и да дефинише основ за напредовање ревизора и другог особља (видјети тачку 1.2б).

Сљедећа тачка појашњава обуку и развој запослених као један од стандарда ревизије.

1.6 ВРИ треба да предузме одговарајуће мјере како би обезбиједила континуирани професионални развој свог особља, укључујући, кад је то потребно, и пружање услуга обуке унутар ВРИ (нпр. старије колеге обучавају млађе) као и подстицање учествовања на курсевима које пружају екстерни даваоци услуга обуке.

1.7 ВРИ треба да води евиденције о способностима свог особља како би јој то помогло у процесу планирања ревизија као и у процесу утврђивања потреба за професионалним развојем.

1.8 ВРИ треба да установи и редовно ревидира критеријуме, укључујући и образовне захтјеве за напредовање ревизора и другог особља.

1.9 ВРИ такође треба да установи и одржава политике и процедуре за професионални развој особља ревизије у погледу примјене ревизионих техника и методологија у различитим ревизијама које ВРИ обавља.

1.10 Особље ВРИ треба да разумије окружење унутар којег функционише јавни сектор, укључујући и такве аспекте као што је улога законодавних тијела, законске и институционалне поступке који регулишу рад извршних тијела и јавних предузећа.

1.11 Ревизија финансијских система, рачуноводствених евиденција и финансијских извјештаја захтијева обученост особља у рачуноводству и повезаним дисциплинама као и познавање примјенљивих прописа и одлука извршне власти које утичу на одговорност ревидираног субјекта. Надаље, обављање ревизија учинка може, поред горе наведеног, захтијевати и обученост особља у подручјима као што су администрација, управљање, економија и друштвене науке.

1.12 ВРИ треба да подстиче своје особље да се учлањује у професионалне организације које су важне за њихов рад и да учествује у активностима тих организација.

1.13 Општи стандарди за ВРИ садрже сљедеће:

ВРИ треба да усвоји политике и процедуре за израду приручника и других писаних смјерница и инструкција у вези са процесом обављања ревизије (видјети тачку 1.2в).

Сљедећа тачка појашњава писане смјернице као један од стандарда ревизије.

1.14 У циљу одржавања квалитетног нивоа обављених ревизија, потребно је особљу ВРИ достављати циркуларна писама која садрже смјернице и стално ажурирати приручнике за ревизију који садрже политике, стандарде и праксе ВРИ.

1.15 Општи стандарди за ВРИ садрже сљедеће:

ВРИ треба да усвоји политике и процедуре за даље развијање вјештина и искустава расположивих унутар ВРИ и препознавање вјештина које недостају; обезбјеђивање оптималне расподјеле вјештина на ревизионе задатке и ангажовање довољног броја особља за обављање ревизије; правилно планирање и надзор у циљу постизања циљева ВРИ на одговарајућем нивоу дужне пажње и бриге (видјети тачку 1.2г).

Сљедећа тачка појашњава кориштење ревизорских способности као један од стандарда ревизије.

1.16 Потребно је извршити процјену ресурса који су потребни за обављање сваке ревизије у циљу распоређивања особља са одговарајућим квалификацијама на одговарајуће задатке као и вршити контролу људских ресурса који ће бити ангажовани на обављању ревизије.

1.17 Степен у којем ниво академског образовања треба да одговара посебном ревизионом задатку варира у зависности од врсте ревизије која се обавља. Стручност у свим аспектима ревизионог овлашћења није неопходна код свих ревизора. Међутим, политике и процедуре које регулишу распоред особља на ревизионе задатке требају да имају за циљ да се особље које посједује ревизионе вјештине потребне за обављање једне врсте ревизије ангажује на тој ревизији тако да тим који ради на одређеном ревизионим задатку колективно посједује неопходне вјештине и стручност.

1.18 ВРИ треба да има могућност ангажовања екстерних стручњака уколико је то потребно за успјешно провођење ревизије, а како би ревизиони налази, закључци и препоруке били донесени на основу запажања и чврсто утемељени одражавајући адекватно разумијевање области унутар које се обавља ревизија. Ствар је процјене саме ВРИ да одлучи до које мјере се, у појединим околностима, њене потребе могу задовољити стручношћу сопственог особља, а до које мјере је неопходно ангажовање екстерних стручњака.

1.19 Политике и процедуре које регулишу надзор процеса ревизије су важни фактори у извршавању улоге ВРИ на одговарајућем нивоу стручности. ВРИ треба да се побрине да планирање и надзор ревизија врше ревизори који су стручни, који познају стандарде и методологије ВРИ и који разумију специфичности окружења у којем се ревизија одвија.

1.20 Уколико овлашћења ВРИ подразумијевају ревизију финансијских извјештаја која покрива извршне органе јавне управе као цјелине, ангажовани тимови ревизора требају да су способни да предузму координирану евалуацију рачуноводствених система појединих сектора као и процеса координирања и контролне механизме централног тијела. Од тимова се захтијева познавање релевантних рачуноводствених и контролних система јавне управе као и адекватно стручно познавање ревизионих техника које ВРИ примјењује у појединим врстама ревизија.

1.21 Уколико, у разумном временском року, ВРИ није у могућности да обави све релевантне ревизије, укључујући и ревизије учинка које се односе на цјелину пословања сваког субјекта ревизије, неопходно је утврдити критеријуме за одређивање обима активности ревизије који, у оквиру периода или циклуса ревизије, у највећој могућој мјери даје увјерења о извршавању обавеза које произилазе из јавне одговорности сваког субјекта ревизије.

1.22 При одређивању распореда ресурса између различитих ревизионих активности, ВРИ мора дати приоритет оним ревизијама које, по сили закона, морају бити завршене у одређеном временском року. Стратешком планирању се мора приступити пажљиво како би се одредио одговарајући редослијед приоритета за ревизије које ће се обављати према сопственом дискреционом праву.

1.23 Давање приоритета одређеним ревизијама, уз одржавање квалитета обављања ревизија у оквиру додијељених овлашћења, укључује оцјену коју ВРИ доноси на основу расположивих информација. Одржавање портфеља података који се односе на структуру, функције и пословање субјеката ревизије помоћи ће ВРИ у идентификацији материјално значајних и осјетљивих подручја и подручја у којима има потенцијала за унапређење система управе.

1.24 Прије започињања сваке ревизије, именованом особљу унутар ВРИ треба дати одговарајућа овлашћења за почетак рада на ревизији. Ово овлашћење треба да обухвати јасну изјаву о циљевима, дјелокругу и фокусу ревизије, ресурсима који ће бити кориштени у обављању ревизије у погледу вјештина и броја особља, поступцима за праћење тока спровођења ревизије у појединим њеним фазама, као и роковима у оквиру којих треба окончати теренски рад и поднијети извјештај о ревизији.

1.25 Општи стандарди за ВРИ садрже сљедеће:

ВРИ треба да усвоји политике и процедуре за преглед успјешности и ефективности интерних стандарда и поступака ВРИ (видјети тачку 1.2д).

Сљедеће тачке појашњавају процес прегледа у погледу обезбјеђења квалитета рада као један од стандарда ревизије.

1.26 Због важности обезбјеђења високог стандарда њеног рада, ВРИ треба да обрати посебну пажњу на програме обезбјеђења квалитета у циљу унапређења процеса обављања ревизије и резултата ревизије. Да би се оствариле предности из тих програма неопходно је обезбиједити одговарајуће ресурсе за ову сврху. Важно је да употреба тих ресурса одговара предностима које се очекују.

1.27 ВРИ треба да успостави системе и процедуре ради:

1.1 потврђивања да су интегрални процеси обезбјеђења квалитета функционисали на задовољавајући начин,

2.1 обезбјеђења квалитета извјештаја о ревизији, и

3.1 обезbjеђења напретка у раду и избјегавања понављања слабости.

1.28 Поред вршења надзора над ревизионим активностима путем додјеле особљу линијске одговорности за дате ревизије, пожељно је да ВРИ формира сопствене системе за обезбјеђење квалитета. То подразумијева детаљан преглед планирања, спровођења и извјештавања у односу на неки узорак у ревизији, од стране особља ВРИ које није дио тима ревизије која је предмет овог прегледа и које посједује одговарајуће квалификације, уз консултације са руководиоцима тих ревизија, а у вези са резултатима интерног система обезбјеђења квалитета и периодичног извјештавања према највишем руководству ВРИ.

1.29 Препоручљиво је да ВРИ формира сопствену функцију интерне ревизије са широким спектром надлежности, која би помагала ВРИ да постигне ефикасно управљање сопственим активностима и одржи квалитет сопственог рада.

1.30 Квалитет рада ВРИ се може унаприједити путем јачања интерних контрола и, вјероватно, путем независне оцјене свог рада.

1.31 У неким земљама, ревизије правилности и законитости представљају облик превентивне контроле јавних расхода, тако што ВРИ и одобрава те расходе.

1.32 У општем смислу, превентивну ревизију треба разумјети као ревизију која се обавља у вријеме у којем је још увијек дозвољено да институција за ревизију предузме превентивне мјере у погледу радњи које се сматрају неисправним.

1.33 Док ''апостериори'' ревизија проналази неправилности у вријеме када су оне већ направљене и када их је теже исправити, ''априори'' ревизија, с друге стране, доноси санкције одмах: одбијање да се одобри измирење у случају када ВРИ установи неправилности законске или рачуноводствене природе.

1.34 Неке ВРИ помажу развоју и/или контроли и одобравању рачуноводствених система, а касније ревидирају примјену истих ових система у пословању.

1.35 ВРИ треба да обезбиједи придржавање примјенљивих стандарда и током претходне и током накнадне ревизије као и документовање одступања од утврђених стандарда.

2. Стандарди од етичког значаја

2.1 Општи стандарди ревизије садрже сљедеће:

а. Ревизори и ВРИ морају бити независни (видјети тачку

2.2).

б. ВРИ треба избјегавати сукоб интереса између ревизора и субјекта ревизије (видјети тачку 2.31).

в. Ревизори и ВРИ морају имати одговарајуће стручне квалификације (видјети тачку 2.33).

г. Ревизори и ВРИ морају са дужном пажњом и бригом поштивати INTOSAI стандарде ревизије. Ово подразумијева дужну пажњу при планирању, одређивању, скупљању и процјени доказа као и при извјештавању налаза, закључака и препорука (видјети тачку 2.39).

НЕЗАВИСНОСТ

2.2 Општи стандарди за ревизоре и ВРИ садрже сљедеће:

Ревизори и ВРИ морају бити независни (видјети тачку 2.1а). Тачке у наставку текста појашњавају независност као један од стандарда ревизије. Конкретно, тачке 2.5 - 2.12 појашњавају независност од законодавства, тачке 2.13 - 2.24 независност од извршне власти и тачке 2.25 - 2.29 независност од ревидираног субјекта.

2.3 Потреба за независношћу и објективношћу је кључна без обзира на начин на који је јавна управа организована. Адекватан степен независности како од законодавне тако и од извршне власти је кључан за обављање процеса ревизије и за вјеродостојност њених резултата.

2.4 Критеријуми за успостављање и одржавање адекватног нивоа независности ВРИ је најлакше утврдити за земље у којим је изабрано законодавно тијело одвојено од извршног органа власти (без обзира да ли су чланови владе уједно и чланови законодавног тијела). Будући да је оваква организација власти присутна у већини земаља чланица INTOSAI-а, овим стандардима се утврђују критеријуми за ВРИ таквих земаља, уз напомену да ће у другим земљама бити неопходна модификација и прилагођавање ових критеријума.

2.5 Законодавна власт је један од главних корисника услуга које пружа ВРИ. Овлашћења ВРИ се уређују или уставом или законодавством и једна од честих одлика функције ВРИ је извјештавање према законодавном тијелу. Од ВРИ се може очекивати да уско сарађује са законодавним тијелом, укључујући одборе/комисије које је законодавно тијело овластило да разматрају извјештаје које достави ВРИ. Таква повезаност доприноси ефикасном праћењу рада ВРИ.

2.6 Слично наведеном, законодавно тијело треба да се упозна, путем извјештаја или посебних обавјештења, са значајним резултатима ревизије извршавања државног буџета и државне управе као и о споровима и неслагањима са субјектима код којих се обавља ревизија.

2.7 Унутар законодавног тијела могу се основати посебни одбори/комисије којима би дужност била да испитају, у присуству министра, делегате и друге представнике субјеката у којима се врши ревизија, као и коментаре дате у извјештајима ВРИ и посебним обавјештењима. Уска сарадња између законодавног тијела и ВРИ се може имплементирати и путем процеса испитивања буџета као и путем пружања техничке подршке парламентарним одборима/комисијама који су задужени за испитивање нацрта буџета.

2.8 ВРИ може члановима законодавног тијела дати сажет чињенични преглед извјештаја о ревизији, али је битно да ВРИ задржи своју независност од политичког утицаја како би заштитила непристрасан приступ својим ревизионим одговорностима. Ово значи да ВРИ не смије реаговати нити давати утисак да би могла реаговати на жеље појединих политичких интереса.

2.9 Иако се ВРИ мора придржавати закона које је законодавно тијело усвојило, адекватан ниво независности захтијева да ВРИ ни на који други начин не смије бити под утицајем законодавног тијела у процесима програмирања, планирања и провођења ревизије. ВРИ треба да има слободу у постављању приоритета и организовању свог рада у складу са својим овлашћењима као и у усвајању одговарајућих методологија за обављање ревизије.

2.10 Ревизија финансијског управљања извршне власти је, у неким земљама, надлежност парламента или изабране скупштине. То, такође, може бити случај и са ревизијом издатака и примитака на регионалном нивоу, гдје је екстерна ревизија одговорност законодавне скупштине. У оваквим случајевима ревизија се обавља у име тог тијела па је нормално да ВРИ уважи захтјеве тог тијела за посебна истраживања у организовању ревизионих задатака. Ипак, важно је да ВРИ задржи слободу у одређивању начина на који ће обављати свој рад, укључујући и задатке које тражи парламент.

2.11 Потребно је да законодавно тијело одреди минимум захтјева за извјештавање, укључујући и питања која треба да буду предмет мишљења ревизора, као и разуман рок за израду извјештаја. Поред тога, флексибилност у извјештавању ВРИ према законодавном тијелу, без ограничења у погледу садржаја извјештаја или временског оквира, ће придонијети одржавању нивоа независности.

2.12 За успјешно извршење овлашћења ВРИ, неопходно је да законодавно тијело ВРИ опскрби са довољно ресурса за које је она одговорна.

2.13 Извршни органи државе и ВРИ могу имати неке заједничке интересе у промовисању јавне одговорности. Међутим, суштински однос извршне власти је веза те власти са екстерном ревизијом. На тај начин извјештаји ВРИ помажу извршном органу указујући на недостатке у управљању и дајући препоруке за унапређење пословања. Посебну пажњу је потребно обратити како не би дошло до мијешања у функције извршне власти које би могле угрозити независност и објективност ВРИ у извршавању својих овлашћења.

2.14 За независност ВРИ важно је да извршна власт нема право да усмјерава ВРИ у вршењу њених задатака. ВРИ не треба да буде обавезна да извршава, мијења или се уздржава од вршења ревизије, нити да умањује или модифицира налазе, закључке или препоруке ревизије.

2.15 Одређени степен сарадње између ВРИ и извршне власти је, у одређеним случајевима, пожељан. ВРИ треба да је спремна да пружа услуге савјетовања извршним органима по питањима као што су рачуноводствени стандарди, политике и облик финансијског извјештавања. ВРИ је дужна да се побрине да такве услуге савјетовања не доведу до стварања експлицитних или имплицитних обавеза које би угрозиле независност у извршавању њених овлашћења.

2.16 Одржавање независности ВРИ не значи да извршна власт губи свако право да предлаже нека питања за ревизију. Међутим, ако се жели постићи одговарајућа независност, ВРИ мора бити у стању да одбаци сваки такав захтјев. Оно што је суштинско у концепту независности ВРИ јесте да одлуке у вези са обављањем задатака и програмирањем ревизије треба, на крају, да донесе сама ВРИ.

2.17 Обезбјеђивање потребних ресурса за рад ВРИ је питање које је осјетљиве природе у односу између извршне власти и ВРИ. На различитим нивоима, који су одраз уставних и институционалних разлика, обезбјеђење средстава за рад ВРИ могу зависити од финансијске ситуације у којој се налази извршна власт као и од опште политике расхода. Насупрот томе, ефективно промовисање јавне одговорности захтијева да ВРИ има довољно средстава за рад како би била у стању да на разуман начин извршава своје одговорности.

2.18 Свако ограничавање ресурса или друго ограничење које наметне извршна власт, а што би довело до спречавања ВРИ у извршавању својих одговорности, треба да буде садржано у извјештају ВРИ према законодавном тијелу.

2.19 Законско овлашћење ВРИ треба да јој омогући несметан и потпун приступ просторијама и документацији у вези са субјектом који је предмет ревизије и његовим пословањем као и да јој обезбиједи адекватан ниво овлашћења да дође до релевантних информација од особа или субјеката које их посједују.

2.20 Исто тако, извршна власт, законским одредбама или договором, треба да омогући приступ ВРИ осјетљивим информацијама које су неопходне и релевантне за извршавање одговорности повјерених ВРИ.

2.21 Услови мандата руководства ВРИ могу допринијети независности ВРИ од извршне власти, нпр. путем његовог именовања на дужи мандат или до утврђене доби за одлазак у пензију. У супротном, услови мандата којима се ВРИ ставља под притисак извршне власти могли би имати разоран утицај по независност ВРИ. Из ових разлога је пожељно да се одредбе које регулишу престанак или разрјешење са функције руководства ВРИ спроводе у посебном поступку сличном оном у којем се рјешава статус функционера судских или сличних институција.

2.22 Независност чланова оних ВРИ које имају судску надлежност и које су најчешће организоване као колегијални орган, треба да је обезбијеђена разним гаранцијама, а посебно принципом који не дозвољава разрјешење са функције судије, привилегијом судске надлежности, одређивањем статуса законом и независношћу истражног судије.

2.23 Како не би само изгледало да ВРИ своје функције извршава независно од извршне власти, већ да то стварно и чини, потребно је да овлашћења и независни статус ВРИ буду потпуно разумљиви у друштву. ВРИ треба, када то прилике дозвољавају, да преузме едукациону улогу у том погледу.

2.24 Функционална независност ВРИ не мора да искључи сарадњу са извршном влашћу у погледу администрације ВРИ за питања као што су пословни односи, кадровска питања, управљање имовином или заједничка набавка опреме и роба, иако извршни органи не би смјели доносити одлуке које би угрозиле независност ВРИ у извршавању својих овлашћења.

2.25 ВРИ мора остати независна од субјеката који су предмет њене ревизије. Ипак, потребно је настојати створити разумијевање улоге и функције ВРИ међу ревидираним субјектима у виду одржавања добрих односа са њима. Добри односи могу бити од користи ВРИ у погледу слободног и отвореног прикупљања информација и вођења разговора у атмосфери међусобног уважавања и разумијевања. У том духу, а задржавајући своју независност, ВРИ може пристати да учествује у реформама које су планиране у органима управе у областима као што су јавни рачуни или финансијско законодавство или да пружа савјете око припремања нацрта закона или прописа, а који имају везе са стручношћу или овлашћењима ВРИ. Ово не значи да се ВРИ мијеша у послове управе, него да сарађује са одређеним управним службама у виду пружања техничке подршке или стављања на располагање искуства ВРИ из области финансијског управљања.

2.26 За разлику од ревизије приватног сектора гдје се договорене дужности и задаци ревизора наводе у писму о преузимању ревизионог ангажмана, субјект ревизије у јавном сектору нема својство и однос клијента са ВРИ. ВРИ мора извршавати своја овлашћења слободно и непристрасно, узимајући у обзир мишљења менаџмента при сачињавању мишљења о ревизији, закључака и препорука, али нема никакве одговорности према менаџменту субјекта ревизије за обим или врсту предузетих ревизија.

2.27 ВРИ не треба да учествује у управљању или операцијама субјекта ревизије. Особље ревизије не смије постати чланом управних одбора и, уколико се даје савјет у вези са ревизијом, он се треба пренијети као такав или као препорука и треба, као такав, бити јасно потврђен.

2.28 Особље ВРИ које је у уској вези са менаџментом субјекта ревизије, нпр. друштвени односи, сродство или други слични односи, а која може умањити објективност ревизије, не треба бити распоређено на ревизији таквог субјекта.

2.29 Особље ВРИ не смије давати никакве упуте особљу субјекта ревизије у вези са обављањем њихових дужности. У случају када ВРИ одлучи да успостави сталну канцеларију код субјекта којег ревидира у сврху лакшег вршења прегледа операција, програма и активности, особље ВРИ не смије бити укључено у процесе доношења одлука или одобравања, који су одговорност управе субјекта ревизије.

2.30 ВРИ могу сарађивати са академским институцијама и изграђивати формалне односе са стручним тијелима како би се користиле савјетима искусних чланова струке у ширем смислу, под условом да такви односи не нарушавају независност и објективност ВРИ.

СУКОБ ИНТЕРЕСА

2.31 ВРИ треба да избјегава сукоб интереса између ревизора и субјекта који се ревидира (видјети тачку 2.1б)

2.32 ВРИ извршава своју улогу обављањем ревизија одговорних субјеката и извјештавањем о резултатима тих ревизија. Како би испунила своју улогу, ВРИ мора да задржи своју независност и објективност. Да би удовољила тим захтјевима, ВРИ примјењује одговарајуће опште стандарде ревизије.

СТРУЧНОСТ

2.33 Општи стандарди за ревизоре и ВРИ садрже сљедеће:

Ревизори и ВРИ морају имати потребне стручне квалификације (видјети тачку 2.1в).

Тачке у наставку текста појашњавају стручност као један од стандарда ревизије.

2.34 Овлашћење које има ВРИ најчешће прописује дужности сачињавања и извјештавања мишљења о ревизији, закључака и препорука. У неким ВРИ ова дужност се може наметнути руководиоцу организације. У ВРИ које су организоване на колегијалном основу, ова дужност се повјерава самој институцији.

2.35 Расправе које се воде унутар ВРИ унапређују објективност и пуноважност мишљења и одлука. Код ВРИ које примјењују колегијално доношење одлука, коначна мишљења и одлуке представљају гледиште организације као цјелине, иако се радње предузимају или извршавају у тијелима која се разликују по свом саставу, али не и по овлашћењу, нпр. комора, заједничка комора или одјељење неке коморе. У ВРИ које имају једног руководиоца, сва мишљења и одлуке доноси тај руководилац или се иста доносе у његово име.

2.36 С обзиром да су ове обавезе и одговорности ВРИ кључне за концепт јавне одговорности, ВРИ мора да примјењује методологије и праксе највишег квалитета у обављању ревизија. Њена је обавеза да формулише процедуре којима ће се обезбиједити ефективно преузимање одговорности за извјештаје о ревизији која не смије бити угрожена тиме што се особље или екстерни стручњаци у потпуности не придржавају стандарда, процедура планирања, методологија и надзора.

2.37 ВРИ треба да пропише нивое способности и искуства потребне за ефективно извршавање овлашћења ревизије. Без обзира на врсту ревизија које се обављају у оквиру овог овлашћења, ревизиони рад треба да обављају особе чије су образовање и искуство примјерени врсти, обиму и комплексности ревизионог задатка. ВРИ треба да се опскрби цијелим низом најновијих ревизионих методологија, укључујући системски базиране технике, методе аналитичког прегледа, статистичко узорковање и ревизију аутоматизованих информационих система.

2.38 Што је овлашћење ВРИ шире и више дискреционо комплекснији постаје задатак обезбјеђења квалитета учинка кроз сва овлашћења ВРИ. Стога, овлашћење које даје ВРИ дискрециону могућност (могућност слободне оцјене) у вези са учесталошћу извршавања ревизија и врстом извјештаја коју сачињава, захтијева високи стандард управљања унутар ВРИ.

ДУЖНА ПАЖЊА

2.39 Општи стандарди за ревизоре и ВРИ садрже сљедеће:

Ревизори и ВРИ ће с дужном пажњом и бригом придржавати се INTOSAI стандарда ревизије. Под овим се подразумијева дужна пажња у одређивању, прикупљању и оцјени доказа, и у извјештавању налаза, закључака и препорука (видјети тачку 2.1г).

Тачке у наставку текста појашњавају дужну пажњу као један од стандарда ревизије.

2.40 ВРИ мора бити, и доказати да јесте, објективна у вршењу ревизије субјеката и јавних организација. ВРИ треба да буде фер и праведна у оцјењивању и извјештавању резултата ревизије.

2.41 Провођење и извршавање техничких вјештина треба да буду онаквог квалитета који одговара комплексностима одређене ревизије. Ревизор треба да обрати посебну пажњу на ситуације као што су слабости контрола, неадекватност чувања документације, грешке и неуобичајене трансакције или резултати који могу указивати на превару, неправилни или незаконити издаци, неовлашћене радње, расипање, неефикасност или непоштење.

2.42 У случају да овлашћено или признато тијело прописује стандарде или смјернице за рачуноводствено пословање или извјештавање јавних предузећа, ВРИ може да користи такве смјернице током испитивања.

2.43 Уколико ВРИ ангажује екстерне стручњаке као консултанте она мора с дужном пажњом размотрити и увјерити се у стручност и способност ових консултаната за обављање ревизионих задатака који су им повјерени. Овај стандард се примјењује и у случајевима закључивања уговора са екстерним ревизорима. Поред тога, потребно је да уговори о ревизији садржавају одговарајућу одредбу којом ће се обезбиједити да ВРИ буде та која ће одредити планирање, обим, извршавање и извјештавање о ревизији.

2.44 У случају да се код ВРИ, у извршавању њених функција, јави потреба за савјетима од стручњака који нису запослени у ВРИ, стандарди којима се захтијева дужна пажња у таквим ситуацијама такође захтијевају да се сачува квалитет обављања ревизије. Савјети које дају екстерни стручњаци не ослобађају ВРИ одговорности за мишљења која даје или закључке које донесе у вези са ревизионим задатком који је у питању.

2.45 Информације о субјекту који је предмет ревизије, а до којих ревизор дође током обављања ревизије, не смију се користити за сврхе које излазе из оквира дјелокруга ревизије и за формирање мишљења или их користити у извјештавању, у складу са одговорностима ревизора. Веома је битно да ВРИ поштује повјерљивост информација у вези са ревизијом и информација до којих се дође обављањем ревизионог задатка. Међутим, ВРИ се мора дати право да извијести одговарајуће правосудне органе о учињеним законским повредама.

ISSAI 300

СТАНДАРДИ ОБАВЉАЊА РЕВИЗИЈЕ ЈАВНОГ СЕКТОРА

1.1 Сврха стандарда обављања ревизије је успоставити критеријуме или свеобухватни оквир за сврсисходне, систематичне и уравнотежене кораке или поступке које ревизор треба да слиједи. Ови кораци и поступци представљају правила истраживања која ревизор, у потрази за ревизионим доказима, имплементира у циљу постизања одређених резултата.

1.2 Стандардима обављања ревизије успоставља се оквир за провођење и управљање ревизијом. Повезани су са општим стандардима ревизије којима се прописују основни услови за извршавање задатака које покривају стандарди обављања ревизије. Такође су повезани и са стандардима извјештавања којима се обухвата комуникациони аспект ревизије, с обзиром да резултати провођења стандарда обављања ревизије представљају главни извор за садржај мишљења или извјештаја.

1.3 Стандарди обављања ревизије који се примјењују на све врсте ревизија су сљедећи:

(а) Ревизор планира ревизију на начин којим се обезбјеђује економично, ефикасно, ефективно и правовремено извршавање висококвалитетне ревизије (видјети тачку 1.1).

(б) Потребно је, током обављања ревизије, вршити одговарајући надзор над радом ревизорског особља свих нивоа и у свим фазама ревизије; документовани рад прегледа искуснији члан ревизорског особља (видјети тачку 2.1).

(в) Ревизор ће, при одређивању подручја и обима ревизије, испитати и оцијенити поузданост интерних контрола (видјети тачку 3.1).

(г) У обављању ревизије правилности (финансијске ревизије), треба се направити тест усаглашености с примјењивим законима и прописима. Ревизор треба да одреди кораке и поступке ревизије како би се обебиједило разумно увјерење у погледу откривања грешака, неправилности и незаконитих радњи које би могле директно и материјално утицати на износе у финансијским извјештајима или резултате ревизија правилности.

Код обављања ревизије учинка потребно је извршити оцјену усаглашености са примјењивим законима и прописима када је то неопходно да се задовоље ревизиони циљеви. Ревизор треба да одреди ток обављања ревизије у циљу обезбјеђења разумног увјерења у погледу откривања незаконитих радњи које би имале значајног утицаја на ревизионе циљеве. Ревизор треба да посебну пажњу обрати на ситуације и трансакције које могу да указују на незаконите радње које могу имати индиректни ефекат на резултате ревизије.

Ревизор треба да прошири ревизионе процедуре у циљу потврде или отклањања сумње уколико се јави индикација да се неправилност, незаконита радња, превара или грешка могла десити, а иста може имати материјални ефекат на ревизију.

Ревизија правилности је битан аспекат ревизије јавног сектора. Важан циљ који се овом врстом ревизије повјерава ВРИ је да се увјери, помоћу свих начина који јој стоје на располагању, да су јавни буџет и рачуни потпуни и валидни. То ће пружити парламенту и другим корисницима извјештаја о ревизији увјерење о величини и развијању финансијских обавеза државе. Да би се постигао овај циљ, ВРИ ће испитати рачуне и финансијске извјештаје државне управе како би се увјерила да су све дјелатности правилно предузете, довршене, одобрене, плаћене и регистроване. Уколико нису откривене неправилности, ревизиони поступак обично резултира допуштањем ''извршења" (видјети тачку 4.1).

(д) Потребно је прибавити мјеродавне, релевантне и разумне доказе који ће поткријепити процјену ревизора и закључке у погледу организације, програма, активности или функције која се ревидира (видјети тачку 5.1).

(е) У обављању ревизије правилности (финансијске ревизије), као и у другим врстама ревизија, ревизори треба да анализирају финансијске извјештаје како би установили да ли су они у складу са прихватљивим рачуноводственим стандардима за финансијско извјештавање и објављивање. Анализа финансијских извјештаја треба да буде обављена у оној мјери којом ће се добити разуман основ за изражавање мишљења о финансијским извјештајима (видјети тачку 6.1).