1. ПЛАНИРАЊЕ

1.1 Стандарди обављања ревизије укључују сљедеће: Ревизор треба планирати ревизију на начин који обезбјеђује да се ревизија високог квалитета обави економично, ефикасно и ефективно и у временски датом оквиру (видјети тачку 0.3а). Тачке у наставку текста појашњавају планирање као један од стандарда ревизије.

1.2 ВРИ треба дати приоритет ревизионим задацима који се морају предузети по закону и оцијенити приоритете за обављање задатака који се предузимају дискреционо у складу са овлашћењем ВРИ.

1.3 При планирању ревизије, ревизор треба да:

(а) идентификује значајне аспекте окружења у којем послује субјект који је предмет ревизије;

(б) изгради разумијевање односа одговорности;

(в) размотри облик, садржај и кориснике мишљења о ревизији, закључака или извјештаја;

(г) одреди циљеве ревизије и тестове који се неопходни за њихово постизање;

(д) идентификује кључне системе и контроле управљања и изврши прелиминарну процјену како би се утврдиле њихове предности и слабости;

(е) утврди значајност питања која ће се разматрати;

(з) изврши преглед процеса интерне ревизије ревидираног субјекта и његовог програма рада;

(и) процијени степен поузданости других ревизора, нпр., интерних ревизора;

(ј) одреди најефикаснији и најефективнији ревизиони приступ;

(к) изврши преглед предузимања одговарајућих радњи у складу са претходним ревизионим налазима и препорукама; и

(л) обезбиједи одговарајућу документацију у вези са планом ревизије и предложеним теренским радом.

1.4 Ревизијом су обично обухватају сљедећи кораци планирања:

(а) прикупљање информација о ревидираном субјекту и његовој организацији у циљу оцјене ризика и одређивања материјалности;

(б) одређивање циља и обима ревизије;

(в) вршење прелиминарне анализе како би се одредио приступ који се треба усвојити, као и природа и обим упита који ће услиједити;

(г) наглашавање посебних проблема који се предвиђају у процесу планирања;

(д) припремање буџета и распореда ревизије;

(е) одређивање кадровских потреба и тима за обављање ревизије; и

(з) упознавање субјекта ревизије са обимом, циљевима и критеријумима процјене ревизије и, по потреби, расправљање наведене области са субјектом ревизије.

2. НАДЗОР И ПРЕГЛЕД

1.1 Стандарди обављања ревизије подразумијевају:

Рад свих нивоа особља ревизије и током сваке фазе ревизије треба да буде на одговарајући начин надгледан током обављања ревизије, а документоване податке треба да прегледа искусни члан ревизорског особља (видјети тачку 0.3б).

Тачке у наставку текста појашњавају надзор и преглед као један од стандарда ревизије.

1.2 Вршење надзора је битно како би обезбиједило испуњавање циљева ревизије и одржавање квалитета ревизионог рада. Стога је одговарајући надзор и контрола неопходна у свим случајевима без обзира на стручност појединачних ревизора.

1.3 Вршења надзора треба усмјерити како на материју тако и на метод ревидирања. Под овиме се подразумијева сљедеће:

(а) чланови тима имају јасно и досљедно разумијевање плана ревизије;

(б) ревизија се обавља у складу са стандардима ревизије и праксама ВРИ;

(в) придржавање плана и корака ревизије утврђених планом, осим у случајевима када је одступање од плана посебно одобрено;

(г) радни папири садрже доказе којима се на одговарајући начин поткрјепљују сви закључци, препоруке и мишљења;

(д) ревизор испуњава утврђене циљеве ревизије; и

(е) извјештај о ревизији садржи закључке, препоруке и мишљења, у складу са датим околностима.

1.4 Искуснији члан ревизорског особља треба да прегледа цјелокупни рад ревизије прије финализирања мишљења и извјештаја о ревизији. Прегледе треба вршити у свакој фази ревизије. Прегледом се добија више нивоа искустава и просуђивања за потребе датог ревизионог задатка и њиме се треба обезбиједити да:

(а) су све оцјене и закључци чврсто засновани на и поткријепљени мјеродавним, релевантним и разумним доказима као основом за коначно мишљене или извјештај о ревизији;

(б) су идентификоване и документоване све грешке, недостаци и неуобичајени поступци, које треба, или на задовољавајући начин отклонити, или о њима обавијестити искусније чланове ревизорског особља ВРИ; и

(в) су промјене и унапређења неопходне за обављање будућих ревизија идентификоване, забиљежене и узете у обзир при припремању каснијих планова ревизије и планирању развојних активности ревизорског особља.

1.5 Овај стандард има другачије дјеловање код ВРИ које су организоване на колегијалном основу. У тако структурисаној ВРИ, одлуке се доносе колегијално у оном нивоу који одговара значајности питања о којем се одлучује, осим оних одлука које се доносе на рутински начин. Таква организација, као цјелина, одлучује о обиму испитивања, о тестовима који се требају предузети и методама које ће се користити.

3. АНАЛИЗА И ОЦЈЕЊИВАЊЕ ИНТЕРНИХ КОНТРОЛА

2.1 Стандарди обављања ревизије укључују сљедеће: Ревизор, при одређивању обима и дјелокруга ревизије, треба да изврши анализу и оцјену поузданости интерних контрола (видјети тачку 0.3в).

Тачке у наставку текста појашњавају интерне контроле као један од стандарда ревизије.

2.2 Анализу и оцјену интерних контрола треба извршити у складу са врстом ревизије која се обавља. Код ревизије правилности (финансијске ревизије), анализа и оцјена се углавном врши над контролама којима се доприноси заштити имовине и ресурса и обезбјеђује тачност и потпуност рачуноводствених евиденција. Код ревизије усклађености, анализирају се контроле којима се управи омогућава рад у складу са законима и прописима. Код ревизије учинка, предмет анализе су контроле којима се доприноси пословању на економичан, ефикасан и ефективан начин, којима се обезбјеђује придржавање политика управе, и којима се долази до правовремених и поузданих финансијских информација и информација у вези са управом субјекта.

2.3 Обим анализе и оцјењивања интерних контрола зависи од циљева ревизије и од планираног степена поузданости.

2.4 У субјектима у којима су рачуноводствени или други информациони системи компјутеризовани, ревизор треба да одреди да ли интерне контроле правилно функционишу у погледу обезбјеђења интегритета, поузданости и потпуности података.

4. УСКЛАЂЕНОСТ СА ВАЖЕЋИМ ЗАКОНИМА И ПРОПИСИМА

Стандарди обављања ревизије укључују сљедеће: Код обављања ревизије правилности (финансијске ревизије), потребно је извршити тестирања усаглашености с важећим законима и прописима. Ревизор треба да одреди кораке и поступке ревизије како би се обезбиједило разумно увјерење у погледу откривања грешака, неправилности и незаконитих радњи које би могле директно и материјално утицати на износе у финансијским извјештајима или резултате ревизија правилности. Ревизор такође треба бити свјестан могућности појаве незаконитих радњи које би могле имати индиректан и материјалан утицај на финансијске извјештаје или резултате ревизија правилности.

У обављању ревизије учинка потребно је процјенити усаглашеност с важећим законима и прописима, када је то неопходно да се задовоље циљеви ревизије. Ревизор треба одредити ток ревизије тако да се пружи разумно увјерење у погледу откривања незаконитих радњи које би могле значајно утицати на циљеве ревизије. Ревизор треба да посебну пажњу обрати на ситуације и трансакције које могу да указују на незаконите радње које могу имати индиректни ефекат на резултате ревизије.

Важан циљ који се овом врстом ревизије повјерава ВРИ је да се увјери, помоћу свих начина који јој стоје на располагању, да су јавни буџет и рачуни потпуни и валидни. То ће пружити парламенту и другим корисницима извјештаја о ревизији увјерење о величини и развијању финансијских обавеза државе. Да би се постигао овај циљ, ВРИ ће испитати рачуне и финансијске извјештаје државне управе како би се увјерила да су све дјелатности правилно предузете, довршене, одобрене, плаћене и регистроване. Уколико нису откривене неправилности, ревизиони поступак обично резултира допуштањем ''извршења" (видјети тачку 0.3г).

Тачке у наставку текста појашњавају усаглашеност као један од стандарда ревизије.

1.1 Испитивање усаглашености са важећим законима и прописима је нарочито битно у ревидирању јавних програма, јер доносиоци одлука треба да знају да ли се закони и прописи досљедно примјењују, да ли се њима добијају жељени резултати и, уколико то није случај, у ком погледу их је потребно испитати. Поред тога, јавне организације, програми, услуге, активности и функције се законски успостављају и регулишу се посебним прописима.

1.2 Особе које су укључене у планирање ревизије треба да познају захтјеве усаглашености којих се субјект који је предмет ревизије треба придржавати. С обзиром да често говоримо о великом броју закона и прописа који се могу односити на одређену ревизију, ревизор ће, на основу професионалне процјене, одредити оне законе и прописе који би могли имати значајан утицај на циљеве ревизије.

1.3 Ревизор треба да посебну пажњу обрати на ситуације и трансакције које могу да указују на незаконите радње које могу имати индиректни ефекат на резултате ревизије. Када ревизиони поступци и процедуре указују на то да је дошло или да може доћи до чињења незаконите радње, ревизор ће одредити обим у којем ове радње имају утицаја на резултате ревизије.

1.4 Обављањем ревизије у складу са овим стандардом, ревизор ће изабрати и провести оне поступке и процедуре које су, према његовој професионалној процјени, одговарајуће за дате околности. Ове ревизионе поступке и процедуре треба провести тако да се њима прибаве довољни, мјеродавни и релевантни докази на којима ће се процјене и закључци разумно заснивати.

1.5 Уопштено узевши, управа је одговорна за успостављање ефективног система интерних контрола како би се обезбиједила усаглашеност са законима и прописима. При одређивању поступака и процедура којима ће се тестирати или процијенити усаглашеност, ревизори треба да оцјене интерне контроле субјекта и процјене ризик у смислу

да контролна структура субјекта није довољна да спријечи или открије неусаглашеност пословања.

1.6 Ревизори ће, не угрожавајући независност ВРИ, са дужном професионалном пажњом и опрезом одлучивати о проширењу обима ревизионих поступака и процедура које се односе на незаконите радње, али тако да оне не ометају обављање истражних радњи или судских поступака у будућности. Дужна пажња подразумијева тражење одговарајућег правног мишљења или консултовање надлежних институција које проводе законе у циљу одређивања ревизионих поступака и процедура којих се треба придржавати.

5. РЕВИЗИОНИ ДОКАЗИ

2.1 Стандарди обављања ревизије укључују сљедеће: Потребно је прибавити мјеродавне, релевантне и разумне доказе којима ће се поткријепити просуђивање и закључци ревизора у вези са организацијом, програмом, активношћу или функцијом која се ревидира (видјети тачку 0.3д).

Тачке у наставку текста појашњавају ревизионе доказе као један од стандарда ревизије.

2.2 Ревизиони налази, закључци и препоруке морају бити изведени на основу доказа. Пошто су ревизори ријетко у прилици да размотре све информације о субјекту ревизије, веома је битно пажљиво одабрати технике прикупљања података и узорковања. Када су подаци из компјутерски базираног система важан дио ревизије и када је поузданост података кључна у постизању циља ревизије, ревизори ће се морати задовољити тиме да су ти подаци поуздани и релевантни.

2.3 Ревизори треба да имају јасно разумијевање техника и процедура као што су инспекција, опажање, упити и потврђивање, при сакупљању ревизионих доказа. ВРИ треба да се побрине да технике које су у примјени буду довољне за разумно откривање свих квантитативно материјалних грешака и неправилности.

2.4 При одабиру приступа и процедура, потребно је узети у обзир квалитет прикупљених доказа, тј. докази треба да буду мјеродавни, релевантни и разумни.

2.5 Ревизори треба да на одговарајући начин документују ревизионе доказе у радним папирима, укључујући и основ и обим планирања, обављени рад и налазе ревизије.

2.6 Адекватна документација је битна из неколико разлога. Она треба да:

(а) потврди и поткријепи мишљење и извјештај ревизора; (б) повећа ефикасност и ефективност ревизије;

(в) служи као извор информација за припремање извјештаја или одговарање на било какве упите од стране ревидираног субјекта или трећег лица;

(г) служи као доказ ревизоровог придржавања стандарда ревизије;

(д) олакшава планирање и надзор;

(е) помаже ревизору у професионалном развоју;

(з) докаже да се делегирани посао на задовољавајући начин обавио; и

(и) пружи доказ о извршеном послу за будуће потребе.

2.7 Ревизор треба да има на уму да садржај и организација радне документације одражава степен ревизорове стручности, искуства и знања. Радни папири треба да су комплетни и детаљни у оној мјери у којој ће се обезбиједити искусном ревизору који није био укључен у обављање ревизије да, на основу прегледа радне документације, утврди који посао је обављен да се поткријепе донесени закључци.

6. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈЕШТАЈА

3.1 Стандарди обављања ревизије укључују сљедеће:

У обављању (финансијске) ревизије правилности, као и у другим врстама ревизија, ревизори треба да анализирају финансијске извјештаје како би установили да ли су они у складу са прихватљивим рачуноводственим стандардима за финансијско извјештавање и објављивање. Анализа финансијских извјештаја треба да буде обављена у оној мјери којом ће се добити разуман основ за изражавање мишљења о финансијским извјештајима (видјети тачку 0.3е). Тачке у наставку текста појашњавају анализу финансијских извјештаја као један од стандарда ревизије.

3.2 Циљ анализе финансијских извјештаја је утврђивање постојања очекиваног односа унутар и између различитих елемената финансијских извјештаја, идентификовање неочекиваних односа и неуобичајених трендова. Ревизор стога треба да изврши темељиту анализу финансијских извјештаја и утврди да ли су:

(а) финансијски извјештаји припремљени у складу са прихватљивим рачуноводственим стандардима;

(б) финансијска извјештаји приказани узевши у обзир околности у којима се налази субјект који је предмет ревизије;

(в) објављени подаци о различитим елементима финансијских извјештаја довољни;

(г) различити елементи финансијских извјештаја правилно оцијењени, измјерени и презентовани.

3.3 Методе и технике финансијске анализе у великој мјери зависе од врсте, обима и циља ревизије, као и од знања и процјене ревизора.

3.4 Уколико се од ВРИ захтијева да направи извјештај о извршењу закона о буџету, ревизијом треба обухватити:

(а) за конта прихода, провјеру да ли пројекције одговарају онима из иницијалног буџета и да ли се ревизије евидентираних пореза и обавеза и приписаних примитака могу извршити упоређивањем са годишњим финансијским извјештајима активности која се ревидира;

(б) за конта расхода, потврђивање кредита којима се потпомажу буџети, потврђивање ребаланса буџета, а за преносе из претходних година, потврђивање финансијских извјештаја претходне године.